JAPANSKI HOROR AUTORI

Od svih istočnoazijskih horora najrazvijeniji je zasigurno japanski horor film koji ima i najdužu tradiciju i najviše autora. Japanski horor film karakteriše jedna posebna poetika koja se može prepoznati u većini podžanrova japanskog horora. Ova poetika bazirana je na ekspliciranju straha koji je kulturološki i društveno usađen u svakodnevicu jednog japanca i horor film ima za cilj da gledaoca dovede do jedne vrste katarze. Mogli bismo reći da sa jedne strane ove karakteristike važe generalno za isotčnoazijski horor film ali kako je on najrazvijeniji u Japanu i kako je ova zemlja i njena kinematografija najviše izvožena na strana tržišta, kvalitet, kvantitet i estetika su ovde najmoćniji.

Mnogi reditelji koji su se oprobali u pravljenju pojedinih filmova ovog žanra imaju svoja dela i u okviru drugih filmskih žanrova. Najznačajniji japanski reditelji horora su svakako Hideo Nakata, Takaši Šimucu, Kjoši Kurosava, Mike Takaši i Kođi Širjaši. Među svima njima pažnju bi trebalo posvetiti zasigurno jednom horor autoru, a to je Kođi Širjaši koji je režirao i napisao najveći broj horora u proteklih deset godina. Ostali reditelji koje smo naveli su svakako izuzetno važni kako za samo stvaranje horor filma (pre svega mislimo na Nakatu i film „Krug“ koji je pokrenuo talas novog japanskog horora) tako i za razvoj određenih podžanrova (na primer Mike Takaši koji je postavio standarde japanskog splatter filma). Osim Širjašia u ovom tekstu bavićemo se i rediteljem koji je izuzetno važan zbog svog uplitanja kriminalističkog i detektivskog žanra u horor film, kao i drugih netipičnosti koje sadrže njegovi filmovi, a radi se Kjošiu Kurosavi.

KOĐI ŠIRJAŠI

Kođi Širjaši rođen je 1973. godine u Fukoki. Završio je filmsku režiju na Univerztetu Kjušu Sanđo u rodnom gradu i još kao mladić bio je asistent režije na filmovima koje je u to vreme pravio Šinobu Jaguči. Počeo je da pravi filmove inspirisan mnogim horor klasicima američke kinematografije kao što su „Zora živih mrtvaca“ (Dawn Of The Dead, 1978.), „Teksaški masakr motornom testerom“ (The Texas Chain Saw Massacre, 1974.), „Mrtvo zlo“ (The Evil Dead, 1981.) i drugi.

Kođi Širjaši

Širjaši je debitovao sa filmom „Prokletstvo“ (Noroi, 2005) koji spada u found footage ili pseudo dokumentarce koji su zaživeli posednjih desetak godina u svetu horora. Većina Širjašievih filmova su zapravo pseudo dokumentarci tako da ga možemo smatrati i jedinim rediteljem iz Japana koji se bavio isključivo ovom tehnikom snimanja horor filmova. Ovu tehniku je možda  koristio jer nije imao dovoljno novca da uloži u svoje filmove pa je vrlo često bio prinuđen da scene paranormalnog animira što u vizuelnom smislu donosi lošiji kvalitet u nekim njegovim filmovima.

Poster filma "Prokletstvo"

Dva Širjašijeva filma koja vredi izdvojiti nisu pseudo dokumentarci, već se radi o splatter hororu „Groteska“ (Gurotesuku, 2009.) i filmu koji je napravljen u saradnji sa ko-scenaristom Naojuki Jakotom „Izrezan“ (Kuchisake-onna, 2007.) a koji pretenduje da postane jedan od kultnih japanskih horor filmova.

GROTESKA (GUROTESUKU)

Ovaj film predstavlja jedan od najeksplicitnijih splatter horora ikada snimljen, a zasigurno najeksplicitniji film istočnoazijskog horora. Priča prati mladi ljubavni par Aki i Kazuo koji se igrom slučaja nađe u zamci hirurga sadiste koji želi da ih muči kako bi zadovoljio svoje seksualne fantazije. Sa jedne strane hirurg privatno predstavlja uglednog doktora, odmerenog i prijatnog čoveka dok se ne pretvori u čudovište koje uživa u tuđoj patnji. Osim fizičke torture doktor se i psihički poigrava sa Aki i Kazuo što dodatno komplikukje radnju i poigrava se sa osećanjem samih gledaoca.

Scena iz filma "Groteska"

IZREZAN (KUCHISAKE-ONNA)

Ovaj film najviše od svih japanskih horora liči na američke slešere, ali poseduje karakterističan japanski izraz. Kao u „Krugu“ i „Kletvi“ ovde imamo ženu kojoj je nanesena nepravda i koja želi osvetu, te stoga po inerciji ima svoju ciljanu grupu žrtava, u ovom slučaju su to deca. Na izvestan način ovo je dečiji horor film i možda bismo mogli da kažemo da ima edukativni karakter jer žena (antagonista) pre nego što napadne svoje žrtve pita ih da li misle da je ona lepa, a pri tom su joj obrazi rasečeni. Njena sakatost je direktno povezana sa njenim oružijem, a to su makaze. Ovaj film je inspirisan jednom od mnogobrojnih urbanih legndi koje su se prepričavale po Japanu, što ne isključuje mogućnost da se nešto slično zaista i desilo.

Scena iz filma "Izrezan"

KIJOŠI KUROSAVA

Kijoši Kurosava pre svega nije ni u kakvom srodstvu niti vezi sa drugim velikim japanskim rediteljem Akirom Kurosavom. Kijoši je rođen 1955. i završio je Univerzitet u Tokiju pod mentorstvom Šigehiko Hasumija, poznatog filmskog kritičara. Kurosava danas radi kao profesor na istom univerzitetu, inače široj javnosti je poznatji kao filmski horor autor, scenarista i kritičar. U ranoj mladosti eksperimentisao je sa kamerom od 8 mm i snimao je filmove o jakuzama. Sa filmom „Lek“ (Cure, 1997.) postiže prvi međunarodni uspeh. Ovaj film predstavlja jednu kriminalističku sagu sa elementima horora. Ali za razliku od filma „Krug“ koji je izašao godinu dana kasnije ovaj film nije imao veliki uticaj na budući razvoj japanskog horor filma iako su neki motivi i elementi ostali prisutni u većini filmova.

Kijoši Kurosava

Kijoši Kurosava se bavio snimanjem i drugih filmova osim horora, ali ovde ćemo izdvojiti dva njegova filma od kojih je jedan kultni japanski horor „Puls“ (Kairo, 2001.), a drugi će biti film „Odmazda“ (Sakebi, 2006.). Ovog autora u svim delima karaktriše nešto što drugi japanski stvaraoci uglavnom nemaju, a to je doza mistike i nerazjašnjenosti. U njegovim filmovima se pojavljuju apstraktni elementi koji gledaoce i aktere filma često ostavljaju u čudu, ali oni na jednom meta nivou mogu da govore upravo o sadržini filma i njegovoj suštini. Drugim rečima Kijoši Kurosava je u horor film uneo više aspekte umetničkog stvaralaštva nego što je to karakteristično za ovaj filmski žanr.

PULS (KAIRO)

Ovaj film smo već ranije spominjali u tekstu o američkom filmu „Bez prijatelja“ (Unfriended 2015.) sa istom, odnosno, sličnom tematikom. Dakle, film se bavi savremenim tehnologijama i svetom mreže kroz koji autor hoće da prikaže strah koji ovaj paralelni svet razvija u svima nama. Film ima mitološku dimenziju jer je taj paralelni svet računarske mreže poistovećen sa svetom duhova, a stvarni živi svet kroz film doveden do apokalipse. Na ovaj način film ima futuristički karakter. U dve paralelne radnje koje prate dvoje likova, mladog studenta Riosukea i devojku Kude. Oni se sreću sa duhovima koji im se obraćaju iz paralelnog sveta i traže od njih pomoć. Neki od duhova su prijatelji likova koji su prešli u svet mrtvih, koji predstavlja ovaj paralelni svet. Film tematizuje i problem samoubistva, kao i ideju o tome da život u internetskoj mreži svodi na usamljenost kakva je u stvari smrt.

Scena iz filma "Puls"

ODMAZDA (SAKEBI)

Ovaj film možemo da okarakterišemo kao detektivski horor. U glavnoj ulozi imamo lik detektiva koji istražuje ubistvo ženske osobe. Na samom početku otkriva da se na mestu zločina nalazi dugme sa njegovog kaputa, ali se ničega ne seća. Kako istraga odmiče tako detektiv počinje da viđa ubijenu ženu poput duha ili prikaze i radnja se dalje komlikuje razvojem misterije. U gradu počinje da vlada epidemija ubistava koja se širi i zahvata sve više ljudi. Čitava radnja biva obavijena velom misterije i mistike koje i karakterišu poetiku ovog reditelja kao i nedorečeni završetak koji ostavlja prostor za nagađanje i razmišljanje.

Nenad Lančuški

Scena iz filma "Odmazda"