HOROR ZA DECU

Film: Koralina (Coraline)
Režija: Henri Selik
Scenario: Henri Selik, Nil Gejmen
Uloge: Dakota Fening, Teri Hečer, Džon Hodžmen
Trajanje: 100 min
Proizvodnja: SAD, 2009.

„Mali ljudi koje mi zovemo „deca“ imaju svoje velike bolove i druge patnje, koje kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. A kada bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo... mi bismo ih opet ugledali. Pod tim uglom, ti bolovi i te patnje, postoje kao svaka stvarnost“

Ivo Andrić

Crtani film „Koralina“ (Coraline, 2009) o kojem ću pisati ovde za temu upravo ima dečiju patnju koju nikako ne bismo smeli da zanemarimo, a pogotovo ne oni koji su roditelji. Autor ovog filma je Henri Selik, idejni tvorac i kreator takođe kultnog stop-motion crtaća „Noćna mora pre božića“ (The Nightmare Before Christmas, 1993.) koji je pravio u saradlji sa Tim Bartonom. Silk je ovaj stop-motion crtani uradio prema istoimenoj noveli Nila Gejmana, engleskog pisca priznatog najviše u žanru fantastike. Gejman još pre nego što je završio svoju novelu pozvao je Selika da uradi adaptaciju za crtani film. Još jedan bitan razlog zbog kojeg izuzetno cenim stop-motion tehniku jeste trud koji kreatori i čitava ekipa ljudi koja radi na projektu ulaže u stvaranje jednog takvog dela, koje je u ovom slučaju trajalo devet godina.

Radnja je smeštena u Koralininu kuću gde su se upravo uselili ona i njeni roditelji. Prezauzeti poslom mama i tata nemaju mnogo vremena da posvete svojoj ćerci i zato ona sama istražuje novu sredinu. Pored neobičnih komšija sa kojima dele kuću, Koralina otkriva tajna vrata koja vode u paralelnu dimenziju. A tamo je sve idilično i savršeno, kao iz njene mašte. Kada Koralina konačno poželi da ostane tamo, shvata da postoji jedan uslov za to, koji joj se neće dopasti.

Koralina je usamljena, hrabra, znatiželjna i naivna devojčica. Njene neostvarene želje se projektuju na paralelnu dimenziju gde roditelji rade baš sve ono što bi ona želela od njih i gde se sumorna okolina pretvara u idilični ambijent kakav bi svako dete poželelo. Stvarni svet je za Koralinu dosadan, gde ona u potrazi za zabavom ulazi u ostvarenje svojih želja, paralelnu dimenziju. Međutim, čim upozna svoju drugu mamu i drugog tatu, Koralina već sumnja u istinitost njihovog identiteta, jer preko očiju imaju pričivenu dugmad, ali ne može da odoli svemu onom što joj oni pružaju, a što ne dobija od svojih stvarnih roditelja. Prvi obrt dolazi onog momenta kada joj postave uslov ukoliko želi da ostane sa njima u paralelnom svetu, a taj uslov jeste izvor njenih prvobitnih sumnji.

Pažnja: slede spojleri

Dugmad na očima njenih roditelja u paralelnoj dimenziji je skrivenost istine i licemerje, jer se na taj način ne vide oči koje su ogledalo duše. Svako dete poznaje oči svoje majke i veštica koja se pretvara da je Koralinina druga majka ne bi mogla da sakrije ovu istinu. Kao što ne bi mogla da sakrije to da drugi otac nije uopšte njen otac već robot koji je kreiran za potrebe zavođenja male Koraline. Osim toga u dugmićima se krije veštičina moć da kontroliše sve ono na čega ih stavi.

Ako bismo sada malo iskoračili iz okvira fantasitke i rekli da je fantastika samo metafora za nešto drugo, onda moramo spomenuti šta je metafora za drugu majku koja ustvari želi Koralinu. Šta ona želi kod Koraline? Koralinina prava majka na nju gotovo da i ne obraća pažnju. Dok druga majka svu svoju pažnju usmerava samo ka Koralini. Načelno, prva i druga majka su jedan jedini simbol iste majke i dva tipa odnosa prema detetu oba dovedena do krajnosti. Izvor horora ovde je posesivnost majčinstva koji predstavlja i glavni motiv druge majke. Koralina je na ovaj način rastrgnuta između dve krajnosti, zapostavljanja i opsedanja. Ona ipak bira zapostavljanje, bežeći iz paralelnog sveta u stvarni jer se tu oseća sigurnije prepuštena samoj sebi. Nikada se subjekt neće svesno prepustiti tuđoj volji dokle god ima svoju. Međutim mora ipak da se vrati nazad kako bi spasila svoju pravu majku i ove dve krajnosti dovela u balans.

Najmisteriozniji element u crtaću je crni mačak sa kojim se Koralina sreće i koji je savetuje, slično kao Češirski mačak Alisu Luisa Kerola. Crni mačak postoji i u stvarnom svetu i u paralelnom (gde može i da govori) kao i svi ostali likovi, međutim on jedini nema dugmad na očima, zbog čega zadobija Koralinino poverenje i ona pušta da je vodi kroz jednu uzbudljivu horor avanturu. On u simboličkom smislu predstavlja tačku preseka između fiktivnog i realnog, asimetriju postojanja i izvor mašte koja nastaje onda kada je neophodna i isto tako nestaje kada za nju više nema posla.

Osim što film besprekorno izgleda i što je od strane Američke filmske akademije uvršten u sto najboljih filmova 2009. godine, on je u potpunosti prilagođen dečijoj publici, iako ovako kompleksnu tematiku deca na svesnom nivou teško da mogu da razumeju, svakako da će im se ona uvući u podsvest. Sa druge strane ovaj crtani mogu da gledaju roditelji i nikako im neće biti dosadno. 

Nenad Lančuški

IZBOR NAJGORIH HOROR FILMOVA 2016. GODINE

Na ovoj listi smo izdvojili nekoliko filmova koje uglavnom nikome ne preporučujemo da ih gleda jer ili za to nema nikakve potrebe pošto su u potpunosti dosadni I lose napravljeni, ili su potpuno razočarenje. Poznato je da među ljubiteljima filmova postoje oni koji uživaju u loše osmišljenim i realizovanim ostvarenjima, drugim rečima ljubitelji treša, koji među ovakvim filmovima traže uglavnom zabavu kada nešto što pretenduje na ozbiljnost ispada smešno, čega može da se nađe i na ovoj listi, ali uglavnom smo selektovali filmove koji su potpuno omanuli na tehničkom planu.

6. OPASNOST IZ DUBINE (THE SHALLOWS)

Ovaj film uprkos svom komercijalnom uspehu, završio je na našoj listi pre svega zato što je snimljen sa mentalitetom napaljenog srednjoškolca. S obzirom da je tema filma suočavanje sa surovom i brutalnom prirodom, tenziju razbijaju kadrovi snimljeni kao da su ispali iz nekog MTV-evog spota, sa ekstremnim sportovima, peščanim plažama i krupnim kadrovima poprsja i zadnjice glavne junakinje. Film koji je imao potencijala (uprkos tome što je film o napadu ajkule), koji je protraćio infantilnom režijom Haumea Koljet-Sera prema scenariju Entonija Jasvinskog (kome je ovo drugi film na ovoj listi).

Radnja prati mladu studentkinju medicine i surferku Nensi, koja dolazi na izolovanu meksičku plažu na kojoj je njena majka surfovala dok je bila trudna sa njom. Nensi postaje žrtva napada velike bele ajkule i ostaje zarobljena na grebenu 200 metara od obale, sama i bez mogućnosti da pozove pomoć, tada počinje njena borba za preživljavanje.

5.GORDOST, PREDRASUDE I ZOMBIJI (PRIDE AND PREJUDICE AND ZOMBIES)

Ovo je tipičan primer produkcije koja se urušila pod sopstvenim teretom. Solidan budžet, pristojna glumačka postava i relativno iskusan reditelj mogli su napraviti sjajan B-film zasnovan na apsurdnoj premisi koja kombinuje klasični roman Džejn Ostina sa napadom zombija. Umesto toga dobili smo travestiju u kojoj se svi pretvaraju da je to potpuno ozbiljan i ambiciozan film i tako mu i pristupaju, što vrlo brzo rezultuje dosadom i nezainteresovanošću stvarajući film bez truna energije.

Film prati sestre Benet u njihovim pokušajima da se udaju, a sve to u Lonodnu koji je preplavljen hordom zombija. Sestre Benet su trenirane u borilačkim veštinama što im pomaže na igranci koja biva napadnuta od strane zombija, baš kada su našle svoje udvarače. Zaplet se komplikuje, kako na romantičnom tako i na akcionom planu, sve do klimaktične bitke za London.

4.DEČAK (THE BOY)

Ogromna kuća puna tajni i neobičnih navika njenih jezivih ukućana. Pogotovo kada je jedan od ukućana keramički lutak. Reditelj Vilijam Brent Bel u pokušaju da napravi klasičan američki horor od ne tako lošeg scenarija, zatrpao je većinu scena loše uklopljenim jump scare-ovima. U ovom filmu imate utisak da je kompletna struktura nakrivo nasađena I da ništa ne stoji na svome mestu.

Protagonistkinja ovog filma je Greta, koja dolazi da radi kao bejbisiterka u kuću porodice Brams. Međutim njen klijent nije dečak kako je to ona očekivala već keramički lutak kojeg Bramsovi tretiraju kao živo biće.

3.ČUDOVIŠTE (THE MONSTER)

Još jedna interesantna ideja pokvarena lošom izvedbom. Ono što je mogao biti interesantan psihološki horor, koji istovremeno služi kao alegorija za porodično nasilje, unakažen je lošom režijom i montažom. Reditelj Brajan Bertino, iako ima iskustva sa ovim žanrom čak i kada uspeva da stvori tenziju ne uspeva da je zadrži. Na taj način stvorio je monoton i konfuzan film.

Desetogodišnja Lizi i njena majka Keti, nakon što izgubi starateljstvo nad ćerkom zbog alkoholizma, kreću na put do Lizinog oca, koji će preuzeti starateljstvo. Na dugom putu kroz šumski predeo zatiče ih nevreme, Keti gubi kontrolu nad automobilom i udara divlju životinju. Ostaju zaglavljene u oštećenom vozilu, dok ih nešto vreba u tami šume.

2. SATANSKI (SATANIC)

Drugi film na listi koji je urađen prema scenariju Entonija Jasvinskog. S time što je kod prvog filma loša isključivo režija, ovde ne valja ni scenario. Deluje kao da je nedovoljno razvijen. Pri tom čitava radnja je neoriginalna i već viđena u mnogo boljoj izvedbi. Međutim film je zabavan I ljubiteljima treša bih ga rado preporučio.

Radnja je smeštena u mali američki gradić u koji grupa tinejdžera dolazi kako bi istraživala misteriozno samoubistvo Lejne Gor. Uzimaju prenoćište u sobi gde je ona izvršila ritual pri izvršenju samoubistva. U gradiću živi još mnoštvo pobornika satanističkog kulta sa kojima protagonist dolaze u interakciju.

1. PRLJAVI POŽAR (TRASH FIRE)

Ovaj film zasluženo drži mesto najgoreg horora godine jer je najdosadnija horor komedija ikada. Prva trećina filma obećava dobru zabavu I smeh, međutim kako film dalje odmiče, samo želite da se završi, čak vas i ne zanima šta će da se desi na kraju. Pored toga film izgleda kao da su ga montirali i snimali pijani ljudi dok reditelj nije bio tu.

Oven i Izabela su momak i devojka u problematičnoj vezi. Naime on boluje od bulimije i demoni iz prošlosti ga proganjaju svake noći. Nakon što Izabela zatrudni uspeva da ga nagovori da posete njegove jedine članove porodice (babu I sestru) koji su pored Ovena jedini preživeli porodičnu nesreću pre mnogo godina. 

Nenad Lančuški i Aljoša Tomić

IZBOR NAJBOLJIH HOROR FILMOVA 2016. GODINE

Prethodna godina je bila odlična za horor film, mnogo izuzetnih filmova je ugledalo svetlo dana, tako da je odabir 6 najboljih bio prilično težak zadatak. Reditelji ozbiljnije reputacije poput Vinding Refna i Lusil Hadžihalilović su se upustili u horor, debitanti poput Roberta Egersa i Dejvida Sandberga su dokazali koliko mogu, a veterani poput Kijošija Kurosave i Rob Zombija su nas podsetili da su još uvek tu. Sledi šest najboljih filmova u 2016. godini.

6. ZELENA SOBA (GREEN ROOM)

Film u potpunosti obiluje surovim hiper-realizmom. Autor Džeremi Salijer je izjavio da se u ovom filmu kao i prethodnom bavio običnim ljudima u ekstremnim situacijama. Takođe ovaj film odlikuje i vrhunska B produkcija sa minimalnim budžetom. Strah, nasilje i napetost su tri ključne reči i tri motiva koja dominiraju u filmu. A žanrovski on bi mogao da bude nešto između akcionog horora i slešera što ga čini inovativnim u svetu horor filma.

Radnja prati američki pank bend na turneji. Zbog manjka novca prihvataju da sviraju u jednom zabačenom kampu-klubu u šumi gde se okupljaju skinhedski. Nakon svirke igrom slučaja bivaju svedoci ubistva i ekipa koja drži klub odlučuje da ih ne pusti da odu.

5. EVOLUCIJA (EVOLUTION) I OČI MOJE MAJKE (EYES OF MY MOTHER)

Zanimljivo je da su ova dva filma završila na istom mestu naše liste, jer su po svojim specifičnostima vrlo slični. Tematski su oba neobični psihološki horori, kafkijanske atmosfere i morbidnog tona, oba za temu imaju izolaciju i porodicu, takođe autentičnu estetiku umetničkog filma.

Prvi od njih u režiji francuske autorke Lusil Hadžihalilović prati dečaka Nikolasa koji živi na ostrvu čiji su jedini žitelji dečaci i žene. Jednoga dana on nalazi leš odraslog muškarca na obali, što ga tera da preispituje svoju egzistenciju i počinje da istražuje zašto svi dečaci bivaju odvedeni u bolnicu. Drugi film je rediteljski debi američkog reditelja Nikolasa Pesija koji prati mladu ženu kojoj je psihopata u mladosti ubio oca. U tri faze njenog odrastanja film predstavlja protagonistkinj odnos sa ocem, ljubavnikom i detetom.

4. LAMENT (GOKSUNG)

Dalekoistočnjački folklor u svojoj najmračnijoj verziji. Priča o šamanima prikazana na autentičan način i stavljena u formu realizma dramske poetike. Jeza i misterioznost su dve glavne odlike narativa, a nekoliko obrta koji čine da se sumnja premešta sa jednog lika na drugog čine film napetim. Film je napisao i režirao korejski reditelj Hong-džin Na.

Radnja je smeštena u zapušteno planinsko selo Južne Koreje gde policajac Jong Gu istražuje misteriozni slučaj ubistva koji je povezan sa natprirodnim dešavanjima u njihovom selu i neobjašnjivom zarazom koja podstiče da se osobe neobično ponašaju. Zaplet otpočinje kada njegova ćerka postane jedna od zaraženih, a za sve to sumnjiče japanca pridošlicu koji živi u planinama.

3. DEMON POD REFLEKTORIMA (THE NEON DEMON)

Film obiluje upečatljivom estetikom neonizma i mitske poetike pripovedanja koja karakteriše Refnovo stvaralaštvo. Vizuelno i muzički o ovaj film prosto pleni gledaoca. Minimalistički ali konkretan scenario sa angažovanom tematikom i filozofskim pitanjem o pojmu lepote prikazan je kroz simboliku užasa i horora. Iako od mnogih kritičara osporavan, smatramo da je među novijim ostvarenjima ovo Refnov prvi kompletan film.

Radnja prati Džesi, sedamnaestogodišnju devojku koja dolazi u Los Anđeles u potrazi za poslom u modnoj industriji. Njena prirodna lepota postaje izvor zavisti kod drugih devojaka koje upoznaje u gradu. Ovaj posao počinje da je menja i ona posaje deo modne mašinerije.

2. POSEBNA (THE GIRL WITH ALL THE GIFTS)

“Posebna” je rediteljsko ostvarenje Kolma Mekartija, snimljeno prema romanu Majk Kerija, koji je i uradio adaptaciju za scenario. Mnogo smo očekivali od ovog filma i na kraju smo dobili mnogo više: jedna od najzanimljivijih i najoriginalnijih horor priča ove godine, inteligentno napisana i odlično režirana, sa napetom akcijom i neočekivanim preokretima. Fantastična glumačka postava uključuje Džemu Arterton i Glen Klouz, kao i odličnu izvedbu četrnaestgodišnje Senije Nanua, koja igra naslovnu ulogu.

Film počinje u bliskoj budućnosti, u kojoj se pojavila misteriozna gljivična bolest i svi zaraženi njome se pretvaraju u zombije. Jedina nada čovečanstva je grupica dece koja su pored toga što su inficirana bolešću, zadržale svesnost, za razliku od svih ostalih koji su pretvoreni u bezumne proždirače. Zaplet počinje kada vojna baza u kojoj su deca čuvana biva preplavljena od horde zombija i tokom evakuacije devojčica-hibrid Melani zajedno sa nekoliko članova osoblja vojne baze biva odsečena od civilizacije.

1. VEŠTICA (THE WITCH)

“Veštica” je prvi dugometražni film Roberta Egersa i fenomenalan početak za ovog mladog autora, o čemu svedoče brojne nominacije i nagrade na internacionalnim filmskim festivalima. Film je visoko atmosferičan i estetizovan psihološki horor, inspirisan američkim folklorom XVII veka. Sjajna kinematografija dočarava čovekov osećaj izolacije i straha, kako od Boga, tako i od natprirodnih sila koje ga okružuju. Sve u svemu, ovo je film za koji nismo sumnjali da će završiti pri vrhu naše liste, još od trenutka kada smo ga pogledali.

Film prati puritansku porodicu u oblasti Nove Engleske, koja biva prognana iz svog naselja zbog razlike u interpretaciji Novog zaveta. Glava porodice Vilijem, sa ženom i četvero dece napušta naselje i zasniva farmu na rubu udaljene šume. Vilijem i njegova žena potom dobijaju peto dete, koje ubrzo nestaje dok ga je čuvala Vilijemova najstarija ćerka, koja tvrdi da je dete otela veštica i odvela ga u šumu. Ovde počinje pravi porodični košmar u kome se zamagljuje linija između stvarnosti i fantazije.

Nenad Lančuški i Aljoša Tomić